Holcim Serbia - Međunarodna konferencija o održivoj izgradnji

Konferenciju su otvorili Gustavo Navaro (Gustavo Navarro), generalni direktor Holcim Srbija, Srđa Popović, savetnik za održivi razvoj potpredsednika Vlade Srbije, Siniša Mitrović, savetnik ministra za zaštitu životne sredine i Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
„Održiva izgradnja je socijalno, ekološki, ekonomski, funkcionalno i estetski uravnotežen način izgradnje u skladu sa današnjim potrebama, a u cilju obezbeđenja i očuvanja resursa za buduće generacije“, istakao je u uvodnom predavanju, gospodin Edvard Švarc (Edward Scwartz), generalni direktor Holcim Fondacije** za održivu izgradnju. „Svrha Holcim Awards takmičenja** i jeste u tome da podrži projekte koji ispunjavaju sve ove parametre i da promoviše koncept održive izgradnje“, dodao je on.
Predavači iz inostranstva (Švajcarska, Japan, Italija, Finska, Portugalija) su na konferenciji izneli dosta interesantnih podataka o eksplozivnom rastu urbanih sredina, pogotovo u zemljama u razvoju kao što je Srbija. Na primer, zanimljiva je činjenica da danas, po prvi put u ljudskoj istoriji, većina svetske populacije živi u gradovima. Zbog toga, mnogi veliki gradovi ne uspevaju da odgovore na izazove hiper rasta koji se ogledaju u velikim potrebama za radnim mestima, stambenim prostorima, infrastrukturom i sl., a brinu i podaci da se očekuje rast nivoa ugljen dioksida za 25%, i potrošnje energije za najmanje 30% u odnosu na sadašnji nivo u urbanim sredinama.
Domaći predavači su u dobrom delu svojih izlaganja pravili paralele između održive izgradnje u svetskim metropolama i u Beogradu, ali i ostalim gradovima u Srbiji. Zanimljivi su bili primeri urbane reciklaže (fizičko, ekonomsko i socijalno održavanje i aktiviranje devastiranih, zapuštenih ili neadekvatno korišćenih prostora gradova) kao što su u Nju Jorku DUMBO (Down Under the Manhattan Bridge Overpass), deo grada koji je danas sa svakodnevnim adaptacijama zgrada, kao skladišni deo pretvoren u stambeni; ili primer Modern Tate Gallery u Londonu, koja je otvorena u modernizovanom prostoru stare elektrane iz 1845. godine. Beograd takođe ima neke dobre primere urbane transformacije, ali i još dosta prostora za napredovanje u ovoj oblasti kroz mogućnost (re)aktivacije napuštenih objekata kao što su spomenici kulture, industrijsko nasleđe itd. Uspešna transformacija nekad zapuštenih zdanja koja se dugo nisu koristila, a sada su u funkciji, je izvršena u Velikoj Barutani Beogradske tvrđave, sada prostor za održavanje raznih kulturnih manifestacija; starom tramvajskom depou, sada tržni centar (Depo); Beton hala na savskom pristaništu koja je pretvorena u galerijski prostor i klub; i naravno, transformacija Dorćol Marine (tek u začetku), projekat kojim je predviđeno spuštanje grada na reku.